Jedinstveni sistem upravljanja
Naš Statut predstavlja osnov novog, unapređenog socijalnog modela.
NAOS sistem upravljanja je zasnovan na fondaciji akcionara koja postavlja temelje novog modela sa ambicijom da prevaziđe uobičajene kapitalističke šeme.
Specifičnost ovog modela je razdvajanje držanja kapitala i moći odlučivanja u cilju stvaranja i obezbeđivanja održivog rasta kompanije u duhu pravičnosti, pravde i nezavisnosti. Ovaj sistem upravljanja osigurava dugovečnost kompanije njen uzrok i razlog nastajanja i svrhe.
Ovaj model omogućava upravljanje 2 tipa aktivnosti:
Poslovne aktivnosti kroz naše kompanije:
NAOS kroz svoje brendove, koji su trenutno prisutni u sektoru za negu kože i sutra u sektoru za ljudsku brigu; NAOS Institut za životne nauke koji razvija glavne istraživačke projekte u oblasti brige o ljudima ( zdravlje, lepota, blagostanje); NAOS Inicijativa i Finansijska diversifikacija koja se bavi akcionarstvom u start-up preduzećima ili drugim strukturama koji rade u oblasti Brige o ljudima.
I generalne aktivnosti preko fondova:
Fond fondacije drži imovinu kompanije. On ima za cilj da razvije i podrži neprofitne akcije u službi rastućeg ljudskog potencijala.
NAOS statut
Naš Statut predstavlja osnov novog, unapređenog socijalnog modela.
Statut je zvanični dokument koji postavlja novi model upravljanja sa željom da prevaziđe uobičajene kapitalističke vidove poslovanja.
Osmišljen i napisan 2011. od strane Jean-Noël Thorel, Statut je sastavljen od pravila i principa poslovanja kompanije NAOS uz poštovanje njenih vrednosti. Osmišljen je da omogući:
– održivi rast kompanije NAOS i njene misije, – inovaciju NAOS brendova, – primenjivanje aktivnosti koje otkrivaju ljudski potencijal, – diversifikaciju u oblast ljudske nege.
Statut je skup pravila i principa koji upravljaju svim odlukama u vezi sa navedne četiri misije.
Njegova osnovna svrha je da obezbedi dugotrajnost i razvoj aktivnosti kompanije NAOS kroz održivi rast.
Predstavljen upravi NAOS kompanije od strane predsednika Jean-Noël Thorel zajedno sa Céline Nebout i Alexandre Dhiuège, on postavlja proces donošenja odluka pri imenovanju različitih autoriteta u okviru kompanije kao i pri upravljanju glavnim investicijama.